• Чланак

Телевизија

Алиас

• ТВ шоу

ЕМИСИЈА 1. ГОДИНЕ Сопранови

(ХБО) Креатор Сопраноса Дејвид Чејс провео је прву сезону своје дисфункционалне серије о породици Мафијаша дизајнирајући свет са финим детаљима; провео је другу сезону подижући је до оперске величине и претеривања (сећате се краја сезоне рибе која прича?); и провео је прошлу сезону враћајући га на земљу. Прве две сезоне донеле су му рејв и моћ ТВ индустрије; у трећем је искористио те награде да да све од себе да сруши оно што је створио. Чејс је знао да је шеф злочина Џејмса Гандолфинија Тони Сопрано постао, за превише гледалаца, загрљени медвед. (Како је сладак - он је курјак! Како конфликтан - убија људе, али тако воли своју жену и децу!)

И ове године, Цхасе је експлодирао Тхе Сопрано. Дозволио је да терапеуткиња, докторка Мелфи Лорејн Брако, буде силована, а онда је пркосио нашим ТВ-укорењеним очекивањима да ће она бити осветена. И натерао је неверног Тонија да коначно ухвати девојку (Анабелу Сциору) која је била још неуротичнија и измученија од њега.

Чејс, који познаје комерцијалну ТВ из година на Тхе Роцкфорд Филес и Нортхерн Екпосуре, ускратио нам је удобност телевизијских конвенција. Тиме је још једном унапредио уметност свог медија.

2 БУФФИ, УБИЈИЦА ВАМПИРА (УПН) У календарској години вредних емотивних епизода које су виделе смрт Бафине мајке, смрт и васкрсење саме Бафи и музичку продукцију која је осрамотила већину савремених бродвејских напора, најжешћа битка Убице се наставља бити против тог старог ТВ схибболетх-а, Индустри Респецт. Нема везе; мудри, строги креатор Јосс Вхедон нас и даље тера да идемо тамо где можда не желимо да се упустимо, али нам је на крају увек драго што јесмо: Виллов Алисон Ханиган је полудела од вештичарења; Спајк Џејмса Марстерса омекшао Бафи; Ксандер Николаса Брендона и Ања из Еме Колфилд бирају узорке порцелана за венчање. Ох, ужас, изузетан ужас!

3 СХОВ БЕРНИЕ МАЦ (ФОКС) Самопроглашени „снажан, здрав црнац“ Мац је најјачи нови краљ ситкомедије у сезони. Почињући скоро сваку епизоду ревитализацијом једне баналне тврдње — да смо „сви ми породица“ — Мек користи осећања које је Билл Косби имао пре 15 година (да породица превазилази расу; та раса одређује друштвене перцепције; да сва деца морају да буду чврста дисциплиновано). Ипак, Мац такође користи пре-Косбијеве, старошколске ТВ стратегије - буљи директно у камеру и прича као Џорџ Бернс; ради дуге, успорене сагоревања попут Џека Бенија — и додаје искрени фанк.

4 СИМПСОНОВИ (ФОКС) Сваком годином, консензус се изграђује да је ово један од највећих телевизијских остварења трајног квалитета. Истина, али за то је потребан ТВ критичар који се труди да прати и истиче да је ово била помало неуједначена сезона (сведочите бесциљну епизоду Дана захвалности: онај виц о Барту који копа рупу у Кину — као да планира бекство — никуда није отишао, зар не?). Али редовна емитовања сјајних емисија попут оног који приказује Лизину еколошки настројену одлуку да живи у угроженом дрвету секвоје (које је укључивало све, од шамарског хумора до наглашене политичке сатире) су оно што ову емисију чини једином способном да помеша сваки стил комедије са доследним и изненађујућим спретност.